- Prvi taksi nastao u Italiji, konjska kola, Francesco Tassoom i žuta boja.
- Prvi žuti taksi u New Yorku 1912; tarifa 50 centi po milji.
- John Hertz i Yellow Cab proširili žutu boju, izvedena studija o najpogodnijoj boji.
- U Rumuniji motorni taksi 1953-1954; prelaz na motorizovana vozila i reforme posle 1989.
Taksiji su sastavni deo savremenog urbanog života i prisutni su u svakom većem gradu na svetu. Ova vozila nam omogućavaju trenutnu mobilnost kada je potrebno da se brzo pređemo sa jednog mesta na drugo, bez ličnog automobila. Ipak, malo ko poznaje fascinantnu istoriju ovog prevoznog sredstva koje se razvijalo kroz vekove.
Priča o taksijima počinje još daleko pre pojave automobila i proteže se kroz više vekova, utičući na razvoj urbanog prevoza i oblikujući ulični pejsaž velikih metropola sveta.
Definicija i poreklo termina taksi
Prema Wikipediji, taksimetar predstavlja definiciju “tip javnog prevoza namenjen manjoj grupi putnika ili robi”. Generalno, taksimetri zavise od privatnih kompanija, sa različitim cenama i pogodnostima. Taksi se može naći u gradu na stanici za taksi, ali i parkiran na raznim mestima ili uzet “iz vožnje” – u slučaju kada klijent pošalje znak sa distance (obično podizanjem ruke ili zviždukom), a vozač taksija je zainteresovan.
Etimološki gledano, i termin “taksi” i “taksimetar” su varijante koje se nalaze u srpskim rečnicima i potiču iz francuskog jezika. Reč “taksi” se jasno izdvojila početkom XX veka, predstavljajući skraćenicu od reči “taksimetar” – uređaja koji meri kilometražu vozila.
Prvi taksi u istoriji
Prema istraživanjima Jude Stejarta, autora knjige “ROY G. BIV”, prvi taksi na svetu pojavio se u Italiji. Priča počinje sa Francesco Tassoom (1459-1517), jednim od osnivača evropske poštanske službe.
U to vreme nije bilo automobila, već konjskih kola obojenih žuto kako se ne bi uvredilo nekoga s političkog aspekta. Australijski car ga je odlikovao titulom “Torre e Tasso” ili “Thurn und Taxis”. Tako je nastalo ime taksi, koje se zadržalo do danas.
Ove srednjovekovne kolne službe su u suštini predstavljale prvi organizovani sistem javnog prevoza uz naknadu, postavljajući temelje savremenog koncepta taksija.
Razvoj usluga taksija u Rumuniji
U našoj zemlji usluga motorizovanog taksija uspostavlja se tokom 1953-1954. godine. Ovo vreme označava prelaz sa tradicionalnog prevoza sa zaprežnim kolima na moderne motorizovane vozila.
Romunski sistem taksija razvijao se postepeno, prilagođavajući se ekonomskim i društvenim realnostima zemlje, evoluirajući od strogo regulisanog servisa u periodu komunizma do fleksibilnijeg sistema posle 1989. godine.
Razlog zašto su taksiji uglavnom žuti
Žuta revolucija u Njujorku
Prvi vozilo žute boje koje je radilo kao taksi krenulo je u saobraćaj u Njujorku 1912. godine. Klijenti koji su pozivali taxi službu plaćali su 50 centi po milji, a ceo posao bio je izuzetno profitabilan.
Ova tarifikacija po distanci predstavljala je značajnu inovaciju u urbanom prevozu, nudeći transparentnost i predvidljivost troškova putovanja.
John Hertz i naučna studija boje
Vremenom je čikaška kompanija Yellow Cab, koju je osnovao John Hertz, izbacila veći broj žutih vozila u taxi saobraćaj. John Hertz (1879-1961) je zadužio jednu naučnu studiju da analizira koja boja taksija je najpogodnija za saobraćaj.
Cilj ovog istraživanja bio je da se odredi boja koja se najlakše primeti iz daljine u različitim uslovima osvetljenja i vremena. Rezultati su pokazali da žuta pruža optimalnu vidljivost, i da je najlakše prepoznat u urbanom saobraćaju.
To je bio trenutak kada se definitivno odlučilo za žutu boju. Vozila u vlasništvu Johna Hertza od tada su farbana u žuto, a kompanija je dobila ekskluzivnost nad ovom bojom na određeni period.
Proširenje i liberalizacija tržišta
Kasnije, 1925. godine, John Hertz je odlučio da proda akcioni paket kompanije. U to vreme Yellow Cab je imao u voznom parku impresivan broj od 2.700 taksija u velikim gradovima poput New Yorka, Filadelfije, Kansasa i Čikaga.
Ubrzo nakon prodaje, sudije u SAD dopustile su drugim taksi firmama da oboje svoje automobile u žuto, što je liberalizovalo tržište i uklonilo monopol nad ovom prepoznatljivom bojom.
Izuzetak britanske trpeze: crni taksiji Londona
U mnogim zemljama sveta možemo naći taksije žute boje — SAD, Nemačka, Indija, Indonezija, Rusija, Švedska, Mađarska, Tajvan, Tajland, Urugvaj. Ova uniformnost boja postala je gotovo univerzalna zahvaljujući efikasnosti prepoznatljivosti vozila.
Londonska tradicija
Jedan od značajnih izuzetaka je Engleska, konkretno London, gde su taksiji crne boje, tradicija koja se zadržala i u Francuskoj (Parizu).
Prva taksi flota Londona obuhvatala je automobile Austin FX3, modele proizvedene nakon 1948. godine. Oni su iz fabrike izlazili obojani u crnu boju, a beslutni ljudi nisu želeli da menjaju izgled vozila, smatrajući da crna boja daje elegantan i profesionalan imidž.
Tehničke karakteristike londonskih cab-ova
Taksiji Londona, poznati kao “black cabs”, bili su posebno dizajnirani da zadovolje specifične potrebe britanskog urbanog prevoza:
- Smanjen krug okretanja: Omogućava laku manevarnost na uskim ulicama Londona
- Prostran prostor za putnike: Uključujući mogućnost prevoza osoba sa invaliditetom
- Izuzetna izdržljivost: Građeni za učestalu gradski upotrebu
- Izvrsna vidljivost: I za vozača i za identifikaciju od strane klijenata
Ove tehničke karakteristike učinile su da modeli Austin FX3 i njihovi naslednici postanu ikonični za londonski urbani pejzaž, baš kao što žuti taksiji definišu Njujork.
Kulturni i ekonomski uticaj
Taksiji su prevazišli osnovnu funkciju prevoza i postali kulturni simboli velikih gradova. Žuti taksi u Njujorku, crni taksi u Londonu ili poznate pariske taksije postali su element identiteta ovih metropola.
Ekonomski gledano, industrija taksija stvorila je milione radnih mesta širom sveta i značajno doprinela mobilnosti urbana grada, nudeći fleksibilnu alternativu javnom prevozu.
Danas, u eri digitalizacije i mobilnih aplikacija, tradicionalni koncept taksija se konstantno razvija, ali načela koja su postavili Francesco Tasso u XV veku, i koju su usavršili pioniri poput Johna Hertza, ostaju temelj ovog usluge koja je od suštinskog značaja za savremeni urban život.