Povrede u saobraćajnim nesrećama: od povreda mozga do preloma

Saobraćajne nesreće predstavljaju značajan uzrok povreda kako u regionu tako i širom sveta, a povrede koje nastanu mogu značajno varirati po težini — od blagih modrica do trajne paralize ili smrti. Razumevanje tipova povreda koje mogu nastati usled auto nesreće ključno je i za prevenciju, kao i za brz i adekvatan tretman.

Težina povreda zavisi od više faktora: brzina pri udaru, tip sudara, korišćenje sigurnosnog pojasa, prisustvo zračnih jastuka i položaj putnika u vozilu. Svaki tip nesreće — frontalni sudar, bočni sudari, sudar unazad ili prevrnuće — stvara obrasce povreda koji utiču na različite delove tela.

Tipovi glavnih nesreća i povezanih povreda

Frontalni sudari

Frontalni sudari su često najteži, izazivaju teške povrede glave, grudnog koša i donjih udova.

Bočni sudari

Bočni sudari utiču pre svega na gornji deo tela i glavu.

Sudari unazad

Sudari unazad često uzrokuju povrede vrata i kičmenog dela gornjeg dela tela.

Prevrnuće vozila

Prevrnuće vozila može izazvati širok spektar trauma usled višestrukih udaraca i izbacivanja putnika iz vozila.

Traumatske povrede mozga

Povrede mozga spadaju među najteže posledice saobraćajnih nesreća. Nastaju usled direktne udar ili naglog pokreta tela i mogu imati dugoročne posledice.

Glavni tipovi traumatskih povreda mozga:

• Potres mozga — najčešća forma, karakterisana privremenom disfunkcijom moždane aktivnosti
• Difuzno oštećenje aksona — oštećenje vlakana u mozgu
• Hipoksičko oštećenje mozga — nastaje kada poremećaj uspori dotok krvi u mozak
• Kontuzije mozga — modrice mozdanog tkiva
• Intrakranijalni hematomi — nakupljanje krvi unutar lubanje

Simptomi za praćenje

Simptomi odmah

• Zbunjenost i dezorijentacija
• Zamućen vid ili dvostruki vid
• Teškoće u koncentraciji
• Jaka glavobolja
• Vrtoglavica i mučnina

Simptomi na duži rok

• Postojana slabost mišića
• Delimičan ili potpuna gubitak vida
• Promene u govoru
• Problemi sa pamćenjem i kognicijom
• Promene ličnosti

Povrede muskuloskeletnog sistema

Traumatske povrede zglobova

Zglobovi su posebno izloženi tokom sudara i mogu preći od jednostavnih modrica do teških trauma koje zahtevaju hiruršku intervenciju.

Uobičajene povrede zglobova:

• Frakture kolena — često složene, dotiču patelu, butnu kost ili potkolenicu
• Istezanje ili kidanje ligamenata
• Dislokacije ramena
• Dislokacije ostalih zglobova — kuk, lakat, zglob ruke

Oporavak može trajati nedelje ili mesecima, pogođeni zglob često ima smanjenu pokretljivost i slabu snagu mišića dok se ne ostvari potpun oporavak.

Frakture kostiju

Frakture rebara su veoma česte zbog relativne krhkosti ovih kostiju. Rebra se mogu lako prekinuti pri sudaru i mogu ugroziti pluća ili druge unutrašnjeorgane u teškim slučajevima.

Ostale česte frakture:

• Frakture udova (ruka, podlaktica, noga, golenica)
• Frakture zdjelice
• Frakture ključne kosti
• Frakture lobanje

Povrede kičmenog stuba

Povrede kičmenog stuba spadaju među najteže povrede, sa rizikom od trajne paralize ili smrti.

Pogođene komponente:

• Pršljenovi
• Diskovi međupršljnjni
• Ligamenti
• Kićmena moždina

Vrste povreda kičmenog stuba:

• Frakture pršljenova
• Hernija diska
• Povrede kičmene moždine — od kontuzija do potpune transekcije
• Sindrom whiplash — povreda vratne kičme usled hiperextenzije i hiperflexije

Težina povrede zavisi od lokalizacije: povrede vratne kičme mogu zahvatiti sve udove, torakalne povrede mogu izazvati paraplegiju, a lumbalne povrede utiču pre svega na donje ekstremitete.

Povrede unutrašnjih organa

Unutrašnje krvarenje

Unutrašnje krvarenje predstavlja hitnu medicinsku situaciju i može biti fatalno bez pravovremenog tretmana. Nagli udar može da poremeti žile ili organe.

Organi koji su najčešće ugroženi:

• Jetra (najranjiviji abdominalni organ)
• Slezina
• Bubrezi
• Pluća
• Srce i velike krvne žile

Znaci uzbune:

• Jaka bol u abdomenu
• Palpitacije i slabost
• Bleda i hladna koža
• Snižen krvni pritisak
• Brzo i plitko disanje

Povrede spoljašnjih i opekotina

Tokom nesreće fragmenti stakla, metala ili plastike mogu izazvati:

• Posekotine i površinske rane
• Obimne modrice
• Opekotine (posebno u slučaju požara)
• Abrazije izazvane trenjem

Ove povrede, iako se mogu činiti manje, mogu dovesti do ozbiljnih infekcija ili ožiljaka ako se ne leče pravilno.

Faktori koji utiču na težinu povreda

Sistemi bezbednosti

• Pojas sigurnosti smanjuje rizik od smrti za do 50%
• Airbagovi štite od povreda glave i toraka
• Sistemi zadržavanja za decu su od suštinskog značaja za bezbednost dece

Karakteristike nesreće

• Brzina pri sudaru
• Ugao sudara
• Masa uključenih vozila
• Deformacija enterijera vozila

Prva pomoć i hitne intervencije

Pozivanje službi za hitne slučajeve

Pozovite 112 odmah radi:

• Profesionalne medicinske procene
• Brzog transporta u bolnicu
• Sigurne ekstrakcije iz vozila
• Stabilizacije kičmenog stuba

Mere prve pomoći

• NE pomerajte žrtvu ako sumnjate na povrede kičmenog stuba
• Kontrolišite krvarenje primenom pritiska
• Održavajte žrtvu toplo
• Nadzirajte disanje i puls
• Utešite žrtvu

Lečenje i oporavak

Akutna faza

Hitno lečenje se usredsređuje na:

• Stabilizaciju vitalnih funkcija
• Kontrolu krvarenja
• Prevenciju daljeg oštećenja
• Uspostavu bolovanja i ublažavanje bola

Dugoročni oporavak

• Fizioterapija za povratak snage i pokretljivosti
• Radna terapija za ponovnu obavljanje dnevnih aktivnosti
• Psihološka podrška za emocionalnu traumu
• Prilagođavanja doma i vozila ako je potrebno

Pravni aspekti i nadoknada

Ako ste povređeni usled nepažnje druge strane, imate pravo na nadoknadu. Da biste podržali svoj slučaj, biće vam potrebne:

• Potpuna medicinska dokumentacija — svi računi, dijagnoza, tretman
• Izveštaj policije — zvanični opis nesreće
• Medicinske ekspertize — procene od specijalista
• Fotografijski dokazi — slike sa mesta nesreće
• Svedoci — izjave prisutnih

Vrste nadoknada

• Medicinski troškovi (postojeći i budući)
• Gubitak prihoda
• Bol i patnja
• Moralna šteta
• Troškovi prilagođavanja i njege

Preporučuje se da se konsultujete sa advokatom specijalizovanim za tjelesne povrede kako biste u potpunosti razumeli svoja prava i ostvarili odgovarajuću naknadu.

Prevencija nesreća i povreda

Aktivne mere bezbednosti

• Poštovanje ograničenja brzine
• Vožnja bez alkohola i droga
• Uklanjanje distrakcija (telefon, hrana)
• Prilagođavanje brzine uslovima puta
• Održavanje dovoljne bezbedne razdaljine

Zaštitna oprema

• Redovno korišćenje sigurnosnog pojasa
• Provera pravilnog rada airbag-a
• Korišćenje auto-sedišta za decu
• Zamena oštećene opreme

Investicija u saobraćajnu bezbednost — kako odgovornim ponašanjem, tako i vozilima opremljenim naprednim bezbednosnim sistemima — predstavlja najučinkovitiji način da se spreče teške povrede u saobraćajnim nesrećama.

SOURCES: timesfreepress.com