EGR ventil: sve o radu, kvarovima i održavanju

Ventil EGR (recirkulacija gasova izduvnih) predstavlja jednu od ključnih komponenti savremenih sistema kontrole emisija. Ova komponenta, prisutna na većini savremenih vozila, ima ključnu ulogu u smanjenju azotnih oksida u ispušnim gasovima, doprinoseći tako sve strožim ekološkim standardima.

Iako može delovati kao jednostavna komponenta, EGR sistem zahteva dublje razumevanje procesa sagorevanja i načina na koji ispušni gasovi mogu biti iskorišćeni za optimizaciju performansi motora i smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Šta je EGR ventil i kako funkcioniše?

Ventil EGR je uređaj koji se nalazi na modernim motorima, a njegov osnovni cilj je smanjenje emisija zagađivača ponovnim unošenjem dela isparelih gasova nastalih sagorevanjem. Ti gasovi se vraćaju nazad u motor kroz galeriju usisavanja i stvaraju tako kontrolisani krug recirkulacije.

Skraćenica EGR potiče od “Exhaust Gas Recirculation”, odnosno na srpskom “recirkulacija gasova izduvnih”. Ventil EGR, ventila EGR ili EGR zapravo odnosi se na istu tehničku komponentu.

Ventil EGR se može naći i na dizel motorima (gde je značajniji) i na benzin motorima. EGR se predstavlja kao tehničko rešenje koje omogućava smanjenje emisija, posebno azotnih oksida (NOx).

Opšte, više problema sa EGR se javlja kod dizel motora, jer se nakupljaju veće naslage u poređenju sa benzinskim motorima. Čestice nastale sagorevanjem dizel goriva su brojnije i mnogo brže zapuše EGR ventil, smanjujući potreban vakuum neophodan za pravilno funkcionisanje.

Istorijski razvoj EGR sistema

EGR ventil se pojavio iz potrebe da se smanje NOx emisije kod automobila, ali pored toga nudi i druge značajne prednosti: smanjuje pojavu naglog pada performansi i smanjuje potrebu za korišćenjem goriva visoke kvalitete.

Pročitaj i

Kod greške P2036: visok napon senzora temperature gasova izduvnih

Kod greške P2036 ukazuje na problem u krugu senzora temperature gasova izduvnih, konkretno senzor 2 na banci 2, gde PCM...

Prve pokušaje smanjenja NOx pomoću EGR-a započete su još 1940-ih. Nakon godina eksperimenata i tehničkog razvoja, tek 1970. godine EGR se smatra održivom merom za smanjenje emisija kod dizel vozila.

Od 1972. do 1980. godine, EGR je bio korišćen na svim benzinskim motorima u Americi. Tek 1990. počeli su da odustaju od EGR na benzinskim motorima i razmišljaju o njegovoj primeni na dizel, gde su benefiti evidentniji.

Od 1990. godine dizel vozila i kamioni su počeli da koriste EGR. Tek od 2000-ih ventili postaju široko prisutni na evropskom tržištu. U 2010. godini je demonstrirano da EGR ne služi samo za smanjenje emisija, već i značajno smanjuje potrošnju goriva.

Prednosti savremenog EGR sistema

Ventil EGR se danas koristi od strane proizvođača koji koriste downsizing. Na benzinacima sa direktnim ubrizgavanjem pojavile su se sledeće prednosti:

Pročitaj i

Beli dim iz izduvnih gasova: glavni uzroci

Svaka promena boje dima, na primer belog dima koji se ispušta na izduvnoj cevi, definitivno je znak da postoji problem s...

• Smanjuje potrošnju goriva optimizacijom temperature sagorevanja
• Smanjuje šanse da motor zatreši pri parcijalnim opterećenjima
• Smanjuje potrebu vožnje benzinom aditiviranom ili visokog kvaliteta

Kod dizel vozila, EGR pomaže da poveća temperaturu gasova izduvnih, što olakšava proces regeneracije filtera čestica i poboljšava efikasnost sistema post-trata.

Uloga i rad EGR ventila

Glavna uloga EGR sistema je smanjenje emisija azotnih oksida kao posledica veoma visokih temperatura tokom sagorevanja. One nastaju pri temperaturama iznad 1700°C, pa se ciljja smanjenje maksimalne temperature sagorevanja.

Ventil EGR usmerava mali deo gasova izduvnih nazad u komoru za sagorevanje i smanjuje maksimalnu temperaturu paljenja goriva. Uvođenjem inertnih gasova (gasovi izduvni koji više ne mogu da učestvuju u sagorevanju), smanjuje se koncentracija kiseonika u smeši, što dovodi do niže temperature sagorevanja.

Vrste EGR sistema

Postoje dve glavne vrste EGR:

1. Sistem prostog recirkulacije - osnovni, jeftiniji i sa manjim održavanjem
2. Sistem recirkulacije sa međuhlađenjem - zahtevniji za održavanje ali sa boljom efikasnošću

Sistem recirkulacije sa međuhlađenjem ima komponentu koja se sastoji od više centralnih cevi kroz koje cirkulišu gasovi izduvnih. Hlađena tečnost motora protiče pored njih i preuzima toplotu od gasova izduvnih, čime se povećava gustina gasova ubačenih u motor, poboljšavajući efikasnost celog procesa.

Kontrolna elektronika moderne

U početku, ovaj EGR sistem bio je elektropneumatski, s prednošću izolacije električnog dela EGR-a od visokih temperatura. Danas, većina ventila za recirkulaciju gasova je električno aktivirana i direktno upravljana ECU-om.

Prednost ovog modernog sistema je znatno brži odziv ventila EGR – ispod 100 milisekundi – što rezultira boljim i rafiniranijim radom motora.

Uslovi rada EGR ventila

Ventil EGR ne radi stalno. ECU jedinica (ECU) šalje komande kako bi dozvolila ograničenu količinu izduvnih gasova da ulazi u usisnu granu.

Ventil EGR mora biti zatvoren u sledećim situacijama:

• Kada vozilo radi na praznom hodu
• Na maksimalnim obrtajima motora
• Pri visokim opterećenjima kad motor mora da pruži maksimalne performanse

EGR funkcioniše optimalno samo pri malom ili srednjem opterećenju, kada emisije nisu izrazito visoke i motor nije na granici.

Kontroler protoka izduvnih gasova kod turbo motora poznat je kao obturator; on može da smanji pritisak u usisnoj galeriji i optimizuje protok gasova recirkuliranih.

Parametri rada

EGR se obično podešava da funkcioniše u određenim uslovima:

• Kod dizel motora: tipično između 1200–3200 obrtaja u minuti
• Kod benzin motora: tipično između 1800–4600 obrtaja u minuti

Ove vrednosti variraju od proizvođača do proizvođača i zavise od kalibracije ECU-a za svaki motor.

Proces hlađenja gasova EGR

Deo gasova sagorevanja koji izlazi iz motora ponovo se uvodi u motor i hladi se sa temperaturom koja pada sa otprilike 750°C na oko 160°C. Ovo se postiže putem tečnosti za hlađenje motora koja cirkuli kroz toplotni razmenjivač integrisan u EGR sistem.

Hlađenje gasova je ključno za:

• Povećanje gustine recirkulovanih gasova
• Dodatno smanjenje temperature sagorevanja
• Zaštitu komponenti u usisnoj galeriji
• Optimizaciju ukupne efikasnosti procesa

Simptomi kvara EGR ventila

Ventil EGR može ostati blokiran u zatvorenom ili otvorenom položaju. U oba slučaja to može biti štetno po motor, pa može doći do teškoća pri pokretanju, crnog dima pri ubrzanju, smanjenja obrtnog momenta i opšte slabije snage.

U tom slučaju motor teže dolazi do optimalne radne temperature jer EGR treba da radi samo kada se motor zagreje.

Najčešći simptomi kvara EGR

Najuočljiviji simptomi su sledeći:

• Nepravilni rad na praznom hodu
• Značajan gubitak snage
• Sporija akceleracija i povećana potrošnja goriva
• Crni dim iz izduvnih gasova
• Paljenje lampice Check Engine
• Neobični vibracije motora
• Teško pokretanje pri hladnom startu

EGR blokiran na otvoreno

Ako se ventilu ostane otvoren, efekti su odmah vidljivi. Motor će raditi izrazito loše ili može i da se ugasi na praznom hodu ili u vožnji. To se dešava jer preveliki deo inertnih gasova ulazi u motor, ozbiljno utičući na proces sagorevanja.

EGR blokiran na zatvoreno

Kada je EGR blokiran na zatvoreno, simptomi su suptilniji na početku, ali na duže staze mogu da dovode do:

• Povećanih NOx emisija
• Viših temperatura sagorevanja
• Predoprimnog habanja komponenti motora
• Problema sa sistemima post-trat (DPF)\n

Metode čišćenja i održavanja EGR

EGR je odgovoran za nakupljanje čestica ugljenika i kalaminnih naslaga u usisnom putu. Ako se ovo zanemari, naslage mogu povećati otpor kretanja gasova kroz usisnu granu i motor će raditi lošije.

Profesionalno čišćenje

Da biste otklonili problem, idealno je otići na servis radi kompletne dijagnostike. EGR se može fizički očistiti posebnim čistačima koji se primenjuju prema tehničkom listu proizvođača. Preporuka je očistiti ceo krug od usisavanja do usisnog kolektora za maksimalnu efikasnost.

Kućno čišćenje benzinom

Jedna klasičnija metoda čišćenja EGR-a je njegovo čišćenje benzinom. Proces podrazumeva:

1. Demontažu EGR ventila
2. Prvobitno potapanje EGR-a u benzin oko 30 minuta
3. Tako naslage se brže uklanjaju
4. Čišćenje preostalih naslaga četkom
5. Završno čišćenje sprejom za kočnice kako bi se uklonili ostaci

Materijali potrebni:

• Oko 1–1,5 litara benzina
• Čista krpa
• Zaštitne rukavice
• Čvrsta četka
• Sprej za kočnice (za završno čišćenje)

Ova metoda čišćenja EGR benzinom je jeftinija, ali zahteva pažnju i dodatnu opremu za demontažu. Sa odgovarajućim iskustvom i alatom, ovo može biti unosno rešenje.

Zamena EGR ventila

Ako je EGR oštećen na električnom delu ili je veoma zapušen, može se zameniti novim, bilo originalnim ili aftermarket. Preporučljivo je izbegavati polovne ventile jer njihove cene nisu visoke, ali kvaliteta i pouzdanost mogu biti upitni. Budući da kvar EGR može izazvati i kvar drugih komponenti, poput filtera čestica, kupovina novog ventila često je ekonomičnije rešenje.

EGR na benzin motorima

Kao što je ranije pomenuto, EGR je prvobitno korišćen na benzin motorima. On je manje veličine u odnosu na dizelski verzije ali ima isti osnovni cilj. Manji je jer zadržava mnogo manje čađi i zapuši se veoma retko ili nikada.

Na modernim benzin motorima, EGR donosi dodatne beneficije:

• Poboljšava ekonomičnost potrošnje goriva
• Smanjuje tendenciju detonacije (buca)
• Omogućava korišćenje većeg predpaljenja paljenja
• Smanjuje potrebu za gorivom visokog oktanskog broja

Da li mogu voziti sa kvarnim EGR?

Ovo je pitanje koje zahteva ozbiljan pristup jer ne postoji tačna definicija šta predstavlja kvar EGR-a. Ventil može biti zatvoren ili otvoren, ili se može zapušiti. Ako se počnu pojavljivati gore pomenute simptome i lampica Check Engine se rasvetli, najbolje je ne voziti kola do daljnjeg rešavanja.

Automobil može nastaviti da radi, ali u najgorim scenarijima može i da se ugasi tokom vožnje. Čak i ako se automobil i dalje pokreće, nije preporučljivo voziti ako:

• Vozilo koje se pokušava isključiti dok vozi
• Poteškoće sa stabilnim idlingom
• Neodržavanje stalne brzine okretaja
• Prekomerna temperatura rada

Rizici vožnje sa kvarnim EGR

Vožnja sa kvarnim EGR može dovesti do:

• Oštećenja filtera čestica (kod dizela)
• Predgodjena habanja motora
• Povećane potrošnje goriva
• Prekomerna emisija
• Problemi na tehničkom pregledu
• Novčane kazne zbog prekoračenja emisijskih granica

Zaključak

Ventil EGR predstavlja ključnu komponentu savremenih sistema kontrole emisija, značajno doprinoseći smanjenju zagađenja i poboljšanju efikasnosti motora. Razumevanje načina funkcionisanja i održavanje ovog sistema ne samo da osigurava poštovanje environmentalnih normi, već doprinosi dugovečnosti motora i smanjenju troškova eksploatacije.

Redovan program održavanja koji podrazumeva proveru i redovno čišćenje EGR sistema može sprečiti većinu problema i obezbediti optimalan rad vozila na duže staze.