Svi koji voze turbo automobil sigurno su čuli za ovaj veoma važan deo koji se naziva „intercooler“. U današnjem materijalu ćemo razgovarati o ovome, o interkuleru.
Pokušaćemo da objasnimo šta je međuhladnjak, kako on funkcioniše, šta automobil pomaže i kakvi bi simptomi bili kada se pokvari.
{{{ad-code}}}
Interkuler je hladnjak za vazdušno hlađenje koji zatim ulazi u motor. Konkretno, vazduh uzima interkuler, on ga hladi, a zatim ulazi u motor. Hladni vazduh je mnogo gušći pa sadrži još više kiseonika, što u velikoj meri pomaže motoru da radi, potrošnja će biti manja, a snaga veća.
Zahvaljujući ovom specijalnom hladnjaku za vazdušno hlađenje, motor razvija veću snagu, ali je istovremeno stabilniji u pogledu temperatura. Što je veći ulazni pritisak, veća je radna temperatura motora i manja gustina vazduha, što dovodi do „gušenja“ motora.
Ova vrsta hladnjaka sa vazdušnim hlađenjem postavlja se samo na automobile sa punjačem (turbo, kompresorom). Komprimovani vazduh turbina / kompresora i zbog toga što se turbina jako zagreva, vazduh će se zauzvrat zagrejati veoma teško (obično preko 100 stepeni), na ovoj temperaturi vazduh se toliko širi da se efekat nadpunjenja jednostavno ukida.
{{{ad-code}}}
Kompresori se ne zagrevaju toliko, ali takođe koriste ove radijatore da maksimalizuju performanse motora i smanje temperaturu dogorevanja unutar komore za sagorevanje, što uveliko pomaže u smanjenju naprezanja unutrašnjih delova motora. Ovaj međuhladnjak je postavljen između turbopunjača i usisnog razvodnika, u praksi se vazduh usisava u turbinu nakon čega se „gura“ kroz cev u međuhladnjaku gde se hladi pa u usisni kolektor i u motor.
Postoji nekoliko vrsta interkulera, ali najpoznatiji i danas najkorišćeniji je takozvani vazduh-vazduh. Odnosno, kako i samo ime kaže, vazduh se koristi za hlađenje vazduha. Spoljni vazduh velikom brzinom prolazi kroz proreze interkulera i hladi vazduh unutra.
{{{ad-code}}}
Postoji još jedna vrsta interkulera, ona hlađena vodom i vazduhom. Ovde se vazduh unutar hladnjaka više ne hladi spoljnim vazduhom već rashladnom tečnošću. Tečnost hladi hladnjak, a takođe hladi vazduh koji cirkuliše unutra.
Ova vrsta interkulera ima mnogo prednosti u odnosu na klasični, pre svega može se montirati bilo gde u motorni prostor, jer ne zavisi od protoka vazduha ispred automobila i zauzima mnogo manje prostora.
Ova vrsta interkulera više se koristi u trkačkim automobilima (ili najbolja) jer se može hladiti ledom, odnosno izuzetno jakim hlađenjem, ali na kratak vremenski period, kao što se koristi u trkačkim vučama. Nedostatak ove vrste interkulera je taj što joj je potreban poseban sistem za hlađenje, sa drugim radijatorom za vodu i pumpom za recirkulaciju tečnosti.
{{{ad-code}}}
Šta može da pođe po zlu sa hladnjakom i koji su simptomi?
Generalno je ovaj međuhladnjak postavljen na prednji deo automobila (u sredini ili bočno), tako da je sklon savijanju ili pucanju zbog kamenja na asfaltu. Postoje i automobili, na primer oni iz Subaru-a koji ugrađuju stvarni hladnjak na motor (iznad njega) i hlade ga kroz prorez u haubi.
Prednost ovog pozicionera je što interkuler održavate veoma zaštićenim, ali hlađenje nije tako dobro. Takođe je montiran u motorni prostor, gde nema puno prostora, a za dizel automobile, posebno zahvaljujući vrlo visokoj temperaturi i vibracijama, plastični delovi će se odlepiti sa centralnog aluminijumskog jezgra. Vremenom, zahvaljujući visokim temperaturama, vibracijama i pritisku, lepak koji fiksira metalni centar za plastične delove popušta i dolazi do „gubitaka pritiska“.
{{{ad-code}}}
Koji bi bili simptomi ili kako da znamo kada naš hladnjak napukne?
Pre svega, pri ubrzavanju čućete vrlo izraženo „zviždanje / zviždanje“ sa prednje strane motora. Automobil će početi da ne puca tako dobro (u zavisnosti od toga koliko je veliko curenje pritiska) i ispuštaće prekomerni crni dim.
Najjednostavnije i najsigurnije možete utvrditi da li imate problema sa međuhladnjakom kao što je pomoć dijagnoze koja meri pritisak u usisnom razvodniku, a zatim možete videti da li imate „gubitke pritiska“.
{{{ad-code}}}
Hajde da razgovaramo malo o održavanju ovog vazdušnog radijatora. Da! Ovaj radijator se takođe održava. Postavlja se posle turbina, ali pre usisnog kolektora. Ali ako turbina nije u dobrom stanju, „lako“ će lako procuriti ulje u usis. Ovo ulje se još uvek može akumulirati zbog EGR-a.
Ali uglavnom će se ovo ulje sakupljati na dnu hladnjaka, s vremena na vreme moraće se uklanjati kako bi se sprečilo njegovo ponovno uvođenje u usis sa vazduhom koji prolazi kroz hladnjak, jer se ulje u komori za sagorevanje ne ponaša previše dobro, dostizanje samozapaljenja, što može oštetiti motor i njegove priključke.
{{{ad-code}}}
Svaka turbina ima granicu normalnih gubitaka ulja, što vas ne bi trebalo brinuti, ako u interkuleru pronađete 50-100 ml ulja (praktično ako je malo zamrljano uljem), ne morate da brinete da je apsolutno normalno. I CVV (recirkulacija gasa iz kartera) i ležajevi turbine nisu savršeni, imaju malu toleranciju, pa će tamo neizbežno curiti malo ulja.
Dakle, ako ste vlasnik turbo automobila, bio on benzin ili dizel, imate izuzetno velike šanse da imate takav međuhladnjak.
Dakle, sledeći put kada budete posetili servis, ne zaboravite da kažete mehaničaru da pogleda međuhladnjak da vidi u kakvom je stanju i da li u njemu ima ulja. Ovaj savet je da sprečite bilo kakvu neugodnost koja se može javiti u životu, možda u neprikladno vreme.
{{{ad-code}}}