5 štetnih navika za vožnju koje ugrožavaju bezbednost u saobraćaju

Sećanja na vozački ispit još uvek su živa za mnoge od nas. Uzbuđenje, drhtave ruke na volanu i svaka manevar izveden uz potpunu koncentraciju pod budnim okom instruktora. Tog dana si znao da svaka greška može da košta dozvolu. Ali šta se desilo posle?

Za mnoge vozače, opuštanje posle ispita donelo je i loše navike za vožnju. Ponašanja koja tokom školovanja nismo ni mogli da zamislimo, ali postaju iznenađujuće uobičajena u svakodnevnom saobraćaju. Nažalost, ove navike ne frustriraju samo druge učesnike u saobraćaju, već mogu dovesti do opasnih situacija.

Blokiranje traka i neprikladna brzina

Jedna od naj frustrirajućih situacija u saobraćaju je da se nađete iza vozača koji blokira traku za preticanje na autoputu, napredujući brzinom od 105 km/h i odbijajući da se vrati na desnu traku. Isto tako iritirajuće je pratiti vozilo koje vozi 35 km/h na deonici sa ograničenjem od 50 km/h, bez očiglednog razloga.

Zašto je opasno:

• Stvara nepotrebne zagušenja u saobraćaju
• Može izazvati lančane sudare
• Nosi druge vozače da prave rizične maneve za preticanje
• Na autoputu, vozila koja izlaze sa trakе za ubrzanje direktno na drugu traku pri mnogo nižim brzinama predstavljaju veliki rizik

Rešenje: Ako ne možeš ili ne želiš da voziš na zakonsku granicu brzine, ostani desno. Za preticanje pređi u levu traku, završite manevar brzo i bezbedno, a zatim se odmah vrati na desnu traku. Ograničenja brzine nisu arbitrarna — izračunata su da obezbede fluidnost i bezbednost saobraćaja za sve učesnike.

Agresivno menjanje traka i rezanje drugih vozača

Agresivno ubacivanje u prometu, nagli prelazi trake i rezanje drugih vozača predstavljaju sve češće opasno ponašanje. Mnogi vozači izgleda zaborave da za volanom ne voziš samo za sebe, već si deo složenog toka vozila, svako sa svojom putanjom i brzinom.

Zašto je rizično:

Pročitaj i

Koji su najčešći razlozi zbog kojih motor otkazuje?

Generalno, termin kvar se odnosi na nepotpun proces sagorevanja unutar cilindra. Kada postane prilično ozbiljno, vozač ć...

• Ne možeš da predvidiš reakcije drugih vozača
• Prisiljava druge učesnike da naglo koče
• Može da izazove sudare ili teže nesreće
• Stvara tenziju i stres u saobraćaju

Ispravno ponašanje: Pre nego što bilo šta pređeš u novu traku, uvek koristiš signalizaciju. Pogledaj retrovizore i ugao mrtve tačke. Uveri se da imaš dovoljno prostora za manevar bez navođenja drugih vozila da koče. Vožnja preventivno znači da osetiš unapred, a ne da reaguješ u poslednjem trenutku.

Naglo kočenje sa namerom ometanja

Ovo je, bez sumnje, jedna od najopasnijih i najneodgovornijih manifestacija vozačke besa. Scenarij je poznat: naljuti te neki vozač, zauzmeš poziciju ispred njega i uporno pritiskaš kočnicu s jasnim ciljem da ga uznemiriš ili kazniš.

Posledice ovog ponašanja:

• Izuzetno visok rizik od sudara
• Moguće povrede za sve putnike
• Materijalna šteta na oba vozila
• Pravni odgovornost u slučaju nesreće
• Eskalacija situacije koja je već napeta

Civilizovana alternativa: Ako je drugi vozač zaista pogrešio i osetiš potrebu da to komuniciraš, možeš:

Pročitaj i

Koji su najčešći simptomi neispravnog kardanskog vratila?

Imati automobil više je nego posedovati dobro koje nas vodi od tačke A do tačke B. Često možemo u najneočekivanijim tren...

• Ako si u lokalnom okruženju, bezbedno se zaustavi i ljubazno objasni situaciju
• Koristi ljubazan gest da ukažeš na grešku
• Ili jednostavno pustiš incident da prođe — većina grešaka u saobraćaju nije namerna

Ključno pitanje je: šta koristiš od ovog ometanja? U najboljem slučaju, ništa. U najgorem, oštećeno vozilo i moguća povreda. Ne vredi.

Nepravilna upotreba svetala

Problem iluminacije u saobraćaju je duga i složena priča u mnogim zemljama. Od vozača koji stalno koriste duga svetla, do onih koji pale svetla za maglu bez potrebe, ili neispravnih farova koji doslovno zaslepjuju druge učesnike.

Česte problematične situacije:

• Dugina svetla konstantno upaljena
• Svetla za maglu korišćena u normalnim uslovima
• Nepravilno podešeni farovi koji previše zaslepljuju
• Jedan far pregoreo, drugi nadoknađuje jačinom
• Agresivni bljeskovi umesto diskretnog signala za preticanje

Efekti na bezbednost:

• Privremeno zaslepljivanje drugih vozača
• Umor očiju na dugim rastojanjima
• Smanjenje vidljivosti za one ispred
• Stvaranje opasnih situacija noću

Korišćenje svetala na pravi način:

Duga svetla treba koristiti samo na putevima bez osvetljenja, bez saobraćaja iz suprotnog pravca ili vozila ispred. Kada sretneš drugo vozilo, odmah pređi na kratka svetla.

Svetla za maglu su namenjena upravo za maglu — ne za to da se impresioniše ili zato što “vidiš bolje” sa njima. Korišćenje bez potrebe je ilegalno i opasno.

Pogledaj periodično:

• Podešavanje farova (na servisu ili na RAR-u)
• Ispravno funkcionisanje oba farova
• Čistoća sočiva za jednoličnu rasvetu

Prekomerno i neopravdano klaksonisanje

Neki vozači deluju kao da klakson predstavlja produžetak njihove ličnosti — koriste ga za sve, od izražavanja frustracije pa do pozdravljanja poznanika. Postoje vozači koji bi klaksonisali i na sopstvenu senku.

Kada NIJE potrebno klaksonisati:

• Semafor se tek vratio na zeleno i vozilo ispred nije odmah krenulo
• Želiš da požuri nekoga ko vozi pravilno
• Da pokažeš nezadovoljstvo drugim vozačima
• Kao pozdrav prema prijateljima na ulici
• Iz nestrpljenja u gust saobraćaj

Kada TREBA da koristiš klakson:

• Da upozoriš druge učesnike na neposrednu opasnost
• Kada pešak stupi na pešački prelaz bez da te primeti
• U krivinama bez vidljivosti na uskim putevima
• Da sprečiš nesreću koja je na pomolu

Zašto je važno: Klakson je bezbednosni uređaj, a ne sredstvo izražavanja emocija. Postoje zone u kojima je klakson potpuno zabranjen (bolnice, škole) upravo zato što preterani zvuk može uticati na zdravlje i dobrobit ljudi. Zvučno zagađenje je stvarni problem u velikim gradovima, a neopravdano klaksonisanje značajno doprinosi tome.

Zaključak: civilizovano ponašanje spašava živote

Ovih pet ponašanja može delovati kao beznačajno ili čak opravdano u trenutku kada ih usvojimo. Ipak, svako od njih doprinosi stvaranju opasnijeg i stresnijeg saobraćajnog okruženja za sve. Ponašanje za volanom odražava poštovanje prema ostalim učesnicima i prema sebi.

Sećaš li se emocija sa prvog ispita? Ta povećana pažnja, briga da uradiš sve ispravno? Ne moraš uvek da voziš sa tom tenzijom, ali osnovni principi — poštovanje, oprez i defensivna vožnja — treba da te prate na svakom putovanju.

Saobraćaj postaje bezbedniji i prijatniji za sve kada svaki vozač preuzme odgovornost za svoje ponašanje za volanom. Nije u pitanju samo izbegavanje kazni ili nesreća — radi se o doprinosu kulturi bezbednosti i međusobnog poštovanja na putu.