Duzina zaustavljanja - faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja

Dužina zaustavljanja predstavlja jedan od najvažnijih parametara bezbednosti u saobraćaju. Iako se čini da kočenje dolazi gotovo trenutno, realnost je da svako vozilo prelazi značajnu distancu pre potpunog zaustavljanja, naročito pri višim brzinama. Razumevanje ovog procesa suštinski je važno za svakog vozača koji želi da vozi bezbedno.

Čak i u uslovima današnje napredne tehnologije, svako vozilo prelazi određenu distancu do potpunog zaustavljanja. Ova distanca može biti iznenađujuće duga, naročito za početnike koji ne shvataju složenost procesa kočenja.

Kako funkcioniše proces kočenja

Da bi se razumeo kako nastupa efikasno kočenje, treba analizirati suštinske faktore koji utiču na ovu distancu. Ukupna distanca za zaustavljanje sastoji se od dva glavna elementa: distanca pređena tokom vremena reagovanja i efektivna distanca kočenja.

Vreme reagovanja - prvi ključni faktor

Vreme reagovanja predstavlja vremenski interval između shvatanja potrebe za kočenjem i primene kočnice. U ovom intervalu, vozilo nastavlja da se kreće sopstvenom početnom brzinom, prelazeći značajnu distancu.

Pri gradskoj brzini od 48 km/h, vozilu je potrebno otprilike 15 metara da aktivira kočnicu. Situacija se znatno pogoršava pri većim brzinama – iznad 100 km/h prelazi se više od 30 metara pre nego što vozač pritisne papučicu kočnice.

Vreme reagovanja može biti pogođeno od:

• Umor vozača
• Unošenjem alkohola ili lekova
• Starost i iskustvo u vožnji
• Vremenski uslovi
• Smanjena vidljivost

Tehničke performanse vozila

Ako je vozilo opremljeno sa pravilnim [gume], sa dobrom prianjanošću na put i novim kočionim pločicama, zaustaviće se mnogo brže nego vozilo koje ima problema sa prianjanjem ili sa veoma istrošenim kočionim pločicama.

Pročitaj i

Kako održati vozilo rashlađeno leti: 6 ključnih koraka za zdrav motor

Letnje vreme može biti surovo prema bilo kom vozilu. Dok mi tražimo samo hladno piće i klima uređaj da bismo se rashladi...

[ABS kontrolni modul] doprinosi značajno poboljšanju procesa kočenja i povezanih performansi, jer smanjuje rizik od blokiranja na točkovima. Sistem ABS omogućava održavanje upravljivosti čak i tokom kočenja u nuždi.

Izračunavanje ukupne udaljenosti za zaustavljanje

Uzimajući u obzir gore navedene faktore, vozilo može nastaviti da se kreće još oko 120 metara od trenutka kada se započne kočenje pri brzini preko 100 km/h. Da ovu brojku stavimo u perspektivu: automobil može da pređe celo dužinu fudbalskog terena i da još pređe oko 30 metara pre nego što se potpuno zaustavi.

Brzina kretanja i uticaj na kočenje

Udaljenost za kočenje raste eksponencijalno sa brzinom kretanja vozila. Ovaj matematički odnos objašnjava zašto su postavljene ograničenja brzine u zonama u blizini škola ili u stambenim zonama.

Naizgled male razlike, ali ozbiljne posledice

Iako se čini da razlika između 40 km/h i 65 km/h nije velika, ta razlika je suštinski važna i čak ključna kada je potrebno naglo kočiti. Porast od samo 25 km/h može duplo povećati potrebnu distancu kočenja.

Pročitaj i

Zaglavljeno vozilo u snegu – vodič za izlazak

Vožnja zimi predstavlja izazov za svakog vozača, bez obzira na iskustvo. Obilne snežne padavine, led na putu i smanjena...

Zone sa povećanim rizikom

• Zone u blizini suma (rizik od pojave životinja)
• Zone sa intenzivnim pešačkim saobraćajem
• Ulice često zahvaćene biciklistima
• Prelazi sa smanjenom vidljivošću
• Zone radova na putu

Dobro je prilagoditi brzinu uslovima koje ukazuju saobraćajni znaci i održavati odgovarajući razmak sigurnosti u odnosu na vozilo ispred.

Preventivne mere za bezbednost saobraćaja

Da bi se sprečile nesreće, treba prilagoditi uslove vožnje i naravno kočenja u skladu sa saobraćajem. Zato je važno da gledamo napred dok vozimo i da se ne dozvoli da nas ometaju kratke radnje, poput promene radijskog programa ili povezivanja telefona na kabl za punjenje.

Važnost tehničke održavanja

Redovni tehnički pregledi i zamena kočionih pločica u skladu sa preporukama proizvođača mogu nam pomoći da vozimo u sigurnim uslovima i da brzo kočimo u opasnosti.

Elemеnte koji zahtevaju redovnu proveru:

• Kočione pločice i diskovi
• Kočiona tečnost i stanje kočionih cevi
• Gume i njihov pritisak
• ABS sistem i senzori brzine
• Suspenzija i amortizeri

Tehnike defensivne vožnje

Primena defenzivne vožnje podrazumeva:

• Održavanje odgovarajućeg razmaka bezbednosti
• Predviđanje ponašanja ostalih učesnika u saobraćaju
• Smanjenje brzine u nepovoljnim vremenskim uslovima
• Izbegavanje distrakcija tokom vožnje
• Pravilne pauze tokom dužih putovanja