- Jakom nevremenu prate kiša, vetar, smanjena vidljivost i akvaplaning.
- Vozite po nevremenu samo ako je apsolutno neophodno.
- Izbegavajte poplavljene puteve; voda može uzrokovati hidroblokadu i oštetiti motor.
- Vlažan kolovoz produžava kočioni put i do 50%; povećajte razmak.
Vožnja tokom jakog nevremena predstavlja jedan od najvećih izazova za svakog vozača, bez obzira na iskustvo za volanom. Ekstremni vremenski uslovi značajno smanjuju vidljivost, menjaju prianjanje guma za kolovoz i znatno povećavaju razdaljinu za kočenje. Razumevanje opasnosti i prilagođavanje ponašanja za volanom mogu biti razlika između sigurnog putovanja i teške nesreće.
U nastavku se razmatraju rizici povezani sa vožnjom po nevremenu i praktični saveti za bezbednu vožnju u ovakvim uslovima.
Opasnosti vožnje po nevremenu
Jakom nevremenu uvek prate kombinacije opasnih meteoroloških pojava: obilne kiše, snažan vetar sa naletima koji mogu destabilizovati vozilo, značajno smanjenje vidljivosti i pogoršanje uslova vožnje. Voda nakupljena na kolovozu stvara tanki film između guma i asfalta, fenomen poznat kao akvaplaning, koji može dovesti do potpunog gubljenja kontrole nad upravljačem.
Pored toga, oluje donose i druge opasnosti: predmeti koje nosi vetar mogu da udare vozilo, oboreni stabla koja blokiraju put, lokalne poplave koje pretvaraju deonice puta u vodene površine i munje koje mogu pogoditi direktno vozilo ili infrastrukturu u okolini.
Da li je bezbedno voziti po nevremenu?
Kratak odgovor je: ne, ako to možete da izbegnete. Preporuka stručnjaka za bezbednost u saobraćaju je jasna — vozite po nevremenu samo ako je apsolutno neophodno. Ako ste kod kuće ili na sigurnom mestu kada oluja počne, odložite putovanje dok vremenski uslovi ne poboljšaju.
Statistike pokazuju da rizik od nezgode raste do 70% tokom obilne kiše, a u uslovima jakog nevremena taj rizik je i veći. Smanjena vidljivost, klizav kolovoz i nepredvidivost drugih učesnika u saobraćaju pretvaraju vožnju u izuzetno opasnu aktivnost.
Osnovni saveti bezbedne vožnje po nevremenu
Ako vas situacija prisili da vozite po nevremenu, pridržavanje sledećih pravila može da vas spasi:
Izbegavajte poplavljene puteve
Ovo je zlatno pravilo vožnje po nevremenu. Nikada ne pokušavajte da pređete poplavljeni deo puta, koliko god voda delovala plitko. Teško je odrediti stvarnu dubinu vode, a ispod površine se mogu sakriti rupe ili kanali.
Ako vaše vozilo uđe u duboku vodu, motor može da usisa vodu kroz usisnu granu (fenomen poznat kao hidroblokada), što dovodi do ozbiljnih i skupih oštećenja motora. U ekstremnim slučajevima, vozilo može biti odneseno potokom sa puta. Čak i 30 centimetara vode u pokretu može pomeriti vozilo.
Održavajte povećan bezbednosni razmak
Tokom nevremena, standardni bezbednosni razmak treba duplirati ili čak utrostručiti. Vlažan put značajno smanjuje efikasnost kočenja — na vlažnom kolovozu, razdaljina kočenja može da poraste do 50% u odnosu na uslove normalne. Pri većim brzinama, razlika postaje još drastičnija.
Izbegavajte da se previše približavate vozilu ispred i nikada ne praktikujte “tailgating” (vožnja tik uz vozilo ispred). Potrebno vam je više vremena i prostora da reagujete na iznenadne maneve drugih učesnika u saobraćaju.
Održavajte vozilo hermetički zatvorenim
Pazite da su sva vrata, prozori i panoramsko staklo (ako ga imate) potpuno zatvoreni i zaključani. Ovo sprečava prodiranje vode u enterijer, što može oštetiti električni sistem automobila i izazvati opasne kratke spojeve.
Pored toga, voda unutar enterijera stvara pogodno okruženje za koroziju i buđ, a u slučaju teških poplava enterijera, osiguravajuće kuće mogu proglasiti vozilo totalnom štetom.
Ispravno koristite svetla
Tokom nevremena, ispravno osvetljenje je ključno. Uključite farove kratka svetla čak i tokom dana kako biste bili vidljivi drugim vozačima. Ako je vidljivost jako smanjena (ispod 100 metara), aktivirajte i prednje i zadnje projaktore magle, ako vaše vozilo ima takvu rasvetu.
Ne koristite dugotrajnog farova (duga svetla) po obilnoj kiši — svetlost se reflektuje od kapljica vode i stvara efekat “bele zavese” koja dodatno smanjuje vidljivost. Uverite se da su svi svetlosni uređaji ispravni pre polaska.
Smanjite brzinu značajno
Ovo je verovatno najvažnija bezbednosna mera. Smanjite brzinu za najmanje 30-40% u odnosu na zakonski limit ili na brzinu kojom biste vozili u normalnim uslovima. Na autoputu, gde je ograničenje 130 km/h, ne prelazite 80-90 km/h po jakom nevremenu.
Brzinom smanjenja dobijate više vremena za reagovanje, smanjujete rizik od akvaplaninga i omogućujete vozilu da održi prianjanje na kolovozu. Izvesite da ABS i ESP ostaju korisni, ali ne mogu da zamene loše uslove na putu.
Posebne opasnosti od munje
Munje predstavljaju dodatnu opasnost tokom nevremena. Iako automobil može delovati kao Faradayeva kuca i pruža relativnu zaštitu u slučaju direktnog udarca, rizici su i dalje značajni.
Šta uraditi ako vas oluja sa munjama zatekne za volanom
Ako primetite česte munje tokom vožnje, najbolje je zaustaviti se na sigurnom mestu i sačekati prolazak oluje. Odaberite otvoren prostor, daleko od visokih stabala, stubova elektro i metalnih objekata koji bi mogli privući munju.
Kad budete zaustavljeni, ostanite u vozilu sa zatvorenim vratima i prozorima. Ne dodirujte metalne delove vozila — volan, metalne ručice, kvake na vratima. Ako vas munja pogodi, električna struja će teći kroz karoseriju i završiti u tlu kroz pneumatike.
Isključite motor i isključite uređaje povezane na napajanje. Munja može izazvati prenaponske napone koji oštećuju elektronske sisteme vozila.
Štete uzrokovane munjom
Directni udar munje može izazvati velike štete, uključujući:
- Električni sistem: ECU, alternator, baterija i osigurači mogu biti potpuno oštećeni
- Vindirekt: vetrobransko staklo i prozori mogu biti razbijeni
- Gume: struja može izazvati oštećenja ili eksploziju guma
- Karoserija: mogu nastati ožiljci, rupe ili deformacije na mestima udarca
- Elektronske komponente: infotainment, navigacija, senzori i kamere mogu prestati da funkcionišu
U najtežim slučajevima vozilo pogođeno munjom može biti proglaseno totalnom štetom, jer popravke mogu biti previsoke.
Dodatni saveti za maksimalnu bezbednost
Proverite stanje vozila pre polaska
Pre svake vožnje po lošim vremenskim uslovima, proverite:
- Gume: dubina kanala mora biti minimalno 1,6 mm, a preporučeno preko 3 mm za loše vremenske uslove
- Brisači: pravilno rade i ostaju u dobrom stanju
- Sva svetla: funkcionišu
- Nivel tečnosti za brisač: na maksimalnom nivou
- Sistem odmrzavanja radi efikasno
Izbegavajte nagle manevre
Na mokrom kolovozu, bilo koji nagli manevr — ubrzanje, kočenje ili skretanje — može dovesti do gubitka prianjanja. Vozite glatko i postepeno, predviđajte saobraćajne situacije i izbegavajte nagle promene pravca.
Obratite pažnju na akvaplaning
Akvaplaning nastaje kada se između guma i asfalta formira sloj vode, čineći da vozilo doslovno “pluta” po vodi. Znakovi uključuju:
- Upravljanje postaje lakše i manje precizno
- Motor zvuči glasnije jer točkovi klize
- Vozilo ima tendenciju da se pomeri u bočne smerove
Ako uđete u akvaplaning, ne kočite naglo i ne vršite nagla skretanja. Lagano podignite gas i držite volan pravo dok gume ponovo ne uhvate prianjanje.
Zaključci
Vožnja po jakom nevremenu treba da se izbegava kada god je to moguće. Ako vas situacija primora da vozite, striktno poštovanje pravila bezbednosti, smanjenje brzine i povećana pažnja mogu biti razlika između sigurnog putovanja i teške nesreće. Imajte na umu da nijedan sastanak ili planiranje ne vredi rizikovanja vašeg života ili života drugih učesnika u saobraćaju. U slučaju snažne oluје, najspravnije je zaustaviti se i sačekati poboljšanje vremenskih uslova.
