- Plafoniranje goriva nije dugoročno rešenje; Mađarska iskustva donose opterećenje i nestabilnost
- Smanjenje poreza nosi fiskalni trošak; prisiljavanje na prodaju ispod troška može poremetiti uvoz
- Subvencije nisu dugoročno rešenje; cena nafte je porasla, realnost je drugačija
- Umesto subvencija, treba prelaziti na obnovljivu energiju i energetsku efikasnost
Prijetno je pomisliti da plafoniranje cena goriva može biti brz način da se smanje troškovi prevoza, ali realnost je složenija. Primer Mađarske pokazuje da takve mere mogu imati suprotne ishode od očekivanih. Theodor Stolojan, nekadašnji lider PNL i premijer Rumunije, upozorava na dugoročne posledice ovakve odluke.
Šta iskustvo Mađarske govori o plafoniranju goriva
Šest meseci nakon što je Mađarska sprovela plafoniranje cena goriva, efekti nisu onakvi kakvi su očekivani. Mera koja je delovala kao brza podrška građanima pretvorila se u ekonomsku opterećenost. Čak i mađanska naftna kompanija MOL ukazala je na poteškoće u održavanju ovakve politike na duži rok.
U Rumuniji, gde cene većine proizvoda i usluga zavise direktno od troškova goriva, pritisak za slične mere je ogroman. Ipak, nadležnim institucijama nedostaje mnogo održivih opcija za rešavanje problema.
Mehanizmi kojima država može uticati na cenu goriva
Theodor Stolojan identifikuje dve glavne puteve putem kojih vlada može utiču na pumpe:
1. Smanjenje poreza: akcize i PDV
Smanjenje akciza i PDV-a dovelo bi do nižih cena za potrošače, ali uz značajan trošak. Ova mera smanjuje prihode budžeta u periodu kada Rumunija već ima veliki deficit i visoke kamatne stope.
2. Smanjenje maloprodajne cene proizvođača
Ova opcija je još problematičnija. Rumunija uvozi otprilike tri četvrtine potrebe za sirovom naftom i naftnim derivatima. Ako država prisili proizvođače i uvoznike da prodaju ispod troška, to bi moglo da smanji ili čak zaustavi uvoz. Niko ne može prisiliti privatno preduzeće da prodaje sa gubitkom, a posledice bi mogle biti haos na tržištu goriva.
Zašto subvencije na duži rok nisu rešenje
“Ja to ne bih uopšte odobrio,” kategorično kaže Stolojan o subvencionisanju od 50 banija po litri uvedenom u Rumuniji. “Ne možeš subvencionisati celu ekonomiju, celu populaciju. I nije dobro.”
Centralni argument bivšeg premijera jeste da ne nailazimo na privremeni porast cena. Prve dve godine, baril nafte koštao je oko 44–45 dolara. Danas se cena kreće oko 100 dolara. Ovo je nova ekonomska realnost koju Rumunija ne sme zanemariti ni izolovati.
Prilagođavanje ekonomije novoj realnosti cena
Umesto subvencija koje prikrivaju problem, ekonomija treba da se prilagodi novoj realnosti. Šta to konkretno znači?
Prelazak na obnovljivu energiju
“Ako pogledaš i kada ideš u sela, vidiš da ljudi postavljaju solarne panele na krovove. To je tačno. To je ispravna mera,” primećuje Stolojan. Umesto subvencionisanja fosilnih goriva, država bi trebalo da koristi evropske fondove za potpuno finansiranje instalacije fotonaponskih panela za svako domaćinstvo koje želi. Ovo je mera koja se uklapa u širu tranziciju ka zelenoj ekonomiji.
Investicije u energetsku efikasnost
Dugoročno, Rumunija treba da ulaže u:
- Efikasnije sisteme grejanja
- Termalnu izolaciju zgrada
- Električni javni prevoz
- Infrastrukturu za električna vozila
- Tehnologije za uštedu goriva u industriji
Izborni kontekst i politički pritisci
Stolojan se ne ustručava da označi slične mere u drugim zemljama kao izborna sredstva. “Videli ste šta je uradio Viktor Orban u Mađarskoj. Plafonirao je, jer su imali izbore, ostalo je plafoniranje. Sada MOL dolazi i kaže: ‘Braćo, previše nismo mogli da izdržimo s ovim plafoniranjem’.”
Kako se Rumunija približava izbornoj sezoni, iskušenje da se ponudi brzo rešenje raste. Ipak, politička odgovornost treba da nadvlada kratkoročne biračke dobitke.
Razlika između Rumunije i drugih evropskih zemalja
Situacija Rumunije razlikuje se od Mađarske iz više razloga:
- Deficit budžeta: Rumunija već ima veliku fiskalnu rupu i mora da je smanji; nema manevarskog prostora za masovne subvencije.
- Trošak zaduživanja: Nije u evrozoni, pa se Rumunija zadužuje po znatno višim kamatnim stopama na spoljašnjem i domaćem tržištu. Hrvatska je ušla u evrozonu, Bugarska se priprema, ali Rumunija zaostaje zbog političke nestabilnosti.
- Zavisnost od uvoza: Sa 75% potreba za sirovom naftom i derivatima koje se uvoze, Rumunija je izložena volatilnostima svetskog tržišta.
Šta se dešava kada cena sirove nafte opadne
Zanimljiv aspekt koji Theodor Stolojan primećuje jeste kako tržište reaguje kada se cena barela nafte smanji. “Sada je cena barela pala; principijelno bismo očekivali pad na pumpi, ali ga ne vidimo, jer kompanije računaju da je pala, ali će ponovo porasti. Zašto onda rizikovati?” Ova dinamika pokazuje da tržište ne reflektuje promene cena u realnom vremenu i da artificijelno plafoniranje ne rešava suštinske probleme.
Zaključak: ekonomska realnost naspram političkog populizma
Iako socijalni pritisak na brza rešenja ima smisla, ekonomska analiza pokazuje da plafoniranje cena goriva nije održivo. Umesto da skrivamo problem privremenim subvencijama, Rumunija treba da investira u:
- tranziciju ka obnovljivim izvorima energije
- povećanje energetske efikasnosti
- smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva
- političku stabilnost za pridruživanje evrozoni
Na duži rok, ove investicije doneće mnogo veću energetsku sigurnost nego bilo koja privremena mera plafoniranja cena. Pouka iskustva Mađarske treba da bude jasna: izborna obećanja zasnovana na veštačkom plafoniranju cena stvaraju više problema nego što rešavaju.
