Rast cena goriva u Rumuniji: ekonomska analiza i međunarodne reakcije

Rumunija se suočava sa značajnim porastom cena goriva, a ekonomski analitičari upozoravaju da će efekti biti osetni u celoj ekonomiji do kraja 2022. godine. Slabost nacionalne valute pogoršava problem, dovodeći do erozije kupovne moći stanovništva.

Dok nadležni gledaju na situaciju kao na privremenu, ekonomski stručnjaci imaju mnogo alarmantniju viziju. Analitičari upozoravaju da svet ulazi u neizbežnu ekonomsku krizu, a Rumunija izgleda nepripremljeno da je efikasno savlada. Nedostatak konkretnih mera od strane vlade izaziva sumnje u sposobnost odgovora na ovu ekonomsku izazov.

Perspektive tržišta nafte i uticaj na cene goriva

Analitičar Adrian Negrescu daje jednoznačan pogled na situaciju: “Znate fabulu o cvrčku i mravu? Nažalost, rumunska država trenutno igra ulogu cvrčka koji uopšte ne razmišlja o zimi koja dolazi. Umesto da se pripremi za zimu, za ekonomske izazove, vlasti glasno pevaju političke melodije s fiskalnim prizvukom, nastavljaju da se nadmeću u idejama i predlozima, a mere spašavanja kasne.”

Procene trenutnog tržišta nafte ukazuju na moguću cenu od 175 dolara po barelu, u kontekstu širenja embarga na rusku naftu i održavanja proizvodnje OPEC ispod nivoa tražnje. Ova evolucija bi mogla dovesti do cena na pumpama od 12-13 lei po litru za benzin i dizel u najsumljivijem scenariju, što bi izravno gurnulo rumunsku ekonomiju u recesiju.

Geopolitički kontekst i uticaj na snabdevanje

Sukob između Rusije i Ukrajine, zajedno sa bezprecedentnim sankcijama nametnutim Ruskoj Federaciji, izazvao je talase šokova u svetskoj ekonomiji. Rusija, koja se nalazi na drugom mestu u svetu po izvozu nafte, doživela je dramatičan pad proizvodnje i izvoza, sa 2-3 miliona barela dnevno pogođenih, prema procenama stručnjaka.

Uticaj nije ograničen samo na tržište nafte. Industrijska proizvodnja je već pala za 3%, a evro se približava pragu od 5 lei. Perspektiva zaliha prirodnog gasa za sledeću zimu je još alarmantnija, postoji rizik od racionalizacije, naročito u industrijskom sektoru, ako Rusija potpuno zaustavi isporuke, kao što je već učinila Poljskoj i Mađarskoj.

Fiskalni aspekt cene goriva

Istraživanje nedavno sprovedeno od strane univerzitetskih stručnjaka iz Bukurešta i Kljuša otkriva kontroverznu realnost: između 36% i 39% od cene plaćene potrošačima za gorivo ulazi u budžet države kroz porez na dohodek i akcize. Ovaj stav izazvao je ostre kritike iz međunarodne štampe.

Pročitaj i

Koliko goriva držati u rezervoaru da biste zaštitili pumpu za benzin

Mnogo priča o ostatcima koji se nakupljaju na dnu rezervoara i pretvaraju u mulj često ima zrno istine. U stvari, nivo g...

Mađarski časopis Napi Gazdaság je izravno kritikovao pristup rumunske vlade, sugerišući da su državni prihodi prioritet nad blagostanjem stanovništva. Poređenja sa drugim zemljama u regionu su ilustrativna:

• Mađarska je uvela mere za plafoniranje cena goriva
• Hrvatska je zamrznula troškove goriva
• Poljska je smanjila VAT na goriva na 0%

U poređenju, Rumunija opravdava nedostatak akcije restrikcijama koje nameće Evropska Komisija, iako druge članice traže rešenja na tržištu.

Kraći i srednjoročni ekonomski uticaji

Analitičar Adrian Negrescu naglašava ozbiljnost situacije: “Svedoci smo već snažnog ekonomskog nazadovanja, dokazi su u padu industrijske proizvodnje za 3%, trgovine i doprinosa industrije formiranju BDP-a. Nažalost, pred ovom situacijom, potrebno je preduzeti konkretne mere za ublažavanje inflacije i njenih negativnih efekata.”

Consekvence po ekonomiju uključuju:

Pročitaj i

Mere vlasti za zaustavljanje rasta cena goriva u Rumuniji

Cena goriva zabeležila je značajan porast u Rumuniji, gotovo se udvostručila 2022. godine, a kratkoročne perspektive nis...

• značajno povećanje cena u prehrambenom sektoru
• povećanje tarifa u sektoru usluga
• smanjenje konkurentnosti u trgovini
• smanjenje kupovne moći stanovništva
• povećan rizik od recesije

Nedavni razvoj cena na pumpama

Tokom perioda jun 2022, benzin je premašio prag od 9 lei po litru na pumpama širom zemlje. Iako su zabeležena kratkoročna spuštanja cena, opšti trend ostaje uzlazan, usled volatilnosti svetskih tržišta i fiskalnih pritisaka unutar zemlje.

Nedostatak reakcije vlasti na smanjenje poreza i akciza održava pritisak na potrošače, uprkos sve većim protestima stanovništva. Čini se da ova politika favorizuje kratkoročne budžetske prihode u odnosu na dugoroču ekonomsku stabilnost.

Zaključci i perspektive

Trenutna situacija cena goriva u Rumuniji odražava spoj geopolitičkih, ekonomskih i fiskalnih faktora. U nedostatku konkretnih mera za ublažavanje, perspektive za ostatak 2022. i 2023. godina ostaju zabrinjavajuće, sa cascading efektima na čitavu ekonomiju.

U poređenju sa drugim zemljama u regionu koje su implementirale mere zaštite potrošača, Rumunija ostaje ranjiva, rizikujući da privremenu krizu pretvori u produženi ekonomski šok.