Pad cene nafte po barilu — kada padaju cene na pumpama u Rumuniji

Cena barila nafte zabeležila je značajan pad od 10 dolara po barelu počevši od 5. jula, usled straha od moguće globalne recesije. Ovaj pad dolazi u kontekstu smanjenja potražnje za gorivom i obustave nekih isporuka, što je pogoršano štrajkom radnika u sektoru nafte i gasa u Norveškoj.

Kretanje međunarodnih cena nafte

Brent nafta, glavni globalni referent, pala je za 10,77 dolara (-9,5%), na 102,73 dolara po barelu do 18:43, po vremenu Srbije. Ovaj pad označava značajnu promenu u dinamici globalnog energetskog tržišta.

Na američkom tržištu, nafta West Texas Intermediate (WTI) zabeležila je sličan pad od 9,30 dolara (-8,6%), završivši na 99,13 dolara po barelu na zatvaranju petka. Važno je napomenuti da su trgovanja WTI naftom bila prekinuta ponedeljak, 4. jula, zbog državnog praznika u Sjedinjenim Državama.

Faktori koji utiču na cenu nafte

Strah od ekonomske recesije

Prema Robertu Yawgeru, direktoru futures ugovora za energiju u Mizuho New York, „Tržište postaje zategnuto, ali cene i dalje padaju, i jedini način da to objasnimo jeste strah od recesije za svaki rizikaktiv“. Futures ugovori su pali istovremeno sa berzama, ukazujući na smanjenje potražnje za naftom. Ulagači su zabrinuti zbog mogućeg nastupanja recesije, dok centralne banke širom sveta primenjuju oštre mere za suzbijanje inflacije.

Uticaj evropski i azijski

U Evropi, ekonomsku aktivnost je prošlog meseca usporila, indikatori predviđaju mogući pad u tekućem kvartalu. Potrošači su smanjili troškove suočeni sa rastućim cenama.

Južna Koreja već oseća posledice inflacije koja je u junu dostigla najviši nivo u poslednjih 24 meseca. Zvaničnici su zabrinuti zbog usporavanja ekonomskog tempa i smanjenja potražnje za naftom.

Štrajk u Norveškoj

Štrajk radnika norveškog sektora nafte dovešće do smanjenja proizvodnje za 89.000 barela dnevno, od čega proizvodnja prirodnog gasa čini 27.500 barela ekvivalenta nafte dnevno, prema proizvođaču Equinor.

Pročitaj i

Cene katalizatora: saznajte vrednost katalizatora po šifri

Tržište polovnih katalizatora u Rumuniji postalo je sve profitabilnije, sa cenama koje mogu dostići nekoliko hiljada evr...

Strategije velikih proizvođača

Saudijska Arabija i azijsko tržište

Saudijska Arabija, najveći izvoznik nafte na svetu, povećala je cene sirove nafte namenjene azijskim kupcima u avgustu na rekordne nivoe, koristeći ograničenu ponudu i visoku potražnju.

Upozorenje Rusije

Bivši predsednik Rusije, Dmitrij Medvedev, upozorio je da bi eventualni predlog Japana da ograniči cene ruskog nafte na 50% trenutnih vrednosti mogao da smanji količinu nafte dostupne na tržištu, izazivajući rast cena do 300-400 dolara po barelu.

Tokom sastanka G7 lideri su se dogovorili da istraže mogućnost uvođenja privremenih plafona za cene uvoza fosilnih goriva iz Rusije, uključujući naftu, kako bi se ograničila sredstva korišćena za finansiranje vojne operacije u Ukrajini.

Perspektive energetskog tržišta

Upozorenja Banke Engleske

Banka Engleske smatra da su izgledi svetske ekonomije značajno pogoršani zbog ogromnih porasta cena sirovina, što podstiče inflaciju i preti da uspori globalnu ekonomiju.

Pročitaj i

Cena zamene zračnih jastuka: cene i faktori koji utiču

Zračni jastuci predstavljaju jedan od najvažnijih sistema pasivne sigurnosti u modernim vozilima, dizajnirani su da funk...

PMI indeks za zonu eurozone u junu dostigao je najniži nivo u poslednjih 16 meseci; zona euro zabeležila je rast od samo 0,2% u drugom tromesečju ove godine.

Prognoze Citigroup

Analitičari Citigroup procenjuju da bi cena barela mogla naglo pasti na 65 dolara do kraja godine i na 45 dolara do kraja 2023, ako recesija utiče na potražnju za naftom. Istorijski podaci sugerišu da potražnja postaje negativna samo u najtežim globalnim recesijama, ali cena nafte opada u svim recesijama.

Stanje u Rumuniji i izjave ministra energetike

Očekivanja u pogledu pada cena

Pad cene barela na međunarodnom nivou trebalo bi da utiče i na Rumuniju. Ministar energetike, Virgil Popescu, izjavio je da velike mreže benzinskih stanica treba hitno da smanje cene goriva u trenutnom kontekstu.

Upitan o zadržavanju visokih cena na pumpama uprkos padu vrednosti barila, Popescu je objasnio: „To je vrlo legitimno pitanje i trebalo bi da, posle ovog pada, vidimo i pad cena na pumpama. Očekujem pad cene benzina, jer Rumunija proizvodi više benzina iz nafte nego što može da potroši i izvozimo benzin; cena barila je pala, trebalo bi da sledi i pad cene benzina, i u dizelu bi trebalo da bude pad, ali mi kupujemo i polovinu količine koju Rumunija troši jer proizvodnja dizela je manja od potrošnje, a kotacija dizela nije pala u isti procenat, ali je pala i tamo.

Posebnosti rumunskog tržišta goriva

• Benzin: Rumunija proizvodi više benzina nego što troši i izvozi benzin
• Dizel: Naša zemlja uvozi otprilike polovinu potrebnog dizela
• Ova razlika u trgovinskom bilansu utiče na to kako međunarodne cene odražavaju na pumpama

Apel lancima distribucije

Ministar je dodao da bi u narednom periodu trebalo da dođe do prilagođavanja cena goriva: „Ordonanța nije bila obavezna, bila je dobrovoljna; ko je želeo da učestvuje, pristao je na početku na ovo smanjenje. Verujem da ćemo u narednom periodu videti korekciju naniže cene goriva. Videćemo u narednim danima, jer moramo videti da li se nešto pozitivno dešava sa cenom benzina i potom dizela, ili možda istovremeno. Normalno bi bilo da velike mreže benzinskih stanica budu fer prema građanima. Kada padne nabavni trošak, treba da se spusti i cena, isto kao i tada kada je nabavna kotacija rasla, a vi ste podigli cenu.“

Zaključci

Pad cene barila nafte za 10 dolara predstavlja značajnu evoluciju na globalnom energetskom tržištu, izazvanu strahom od possible recesije. Iako postoji pritisak da se ove redukcije odraze na cene na pumpama u Rumuniji, ostaje da se vidi koliko brzo i u kolikoj meri distributeri goriva prilagode cene potrošačima. Posebnost Rumunije, kao izvoznika benzina i uvoznika dizela, čini da će uticaj biti različit za dve vrste goriva.